стафи́ды [стафиды]
od изюм
Дч* сущ. (греч.) сухой виноград, или изюм (Устав церк. гл. 36).
СЦРЯ ‹стафи́ды› ‹ъ›, с. ж. Церк. ▸ Сушеный виноградъ. ◂ Стафиды ядимъ. Уст. Церк.
чс 1 Тип=1
gr стафи́да: S,f,inan; sg,gen