стафи́ды

стафи́ды [стафиды]


od изюм


Дч* сущ. (греч.) сухой виноград, или изюм (Устав церк. гл. 36).


СЦРЯ ‹стафи́ды› ‹ъ›, с. ж. Церк. ▸ Сушеный виноградъ. ◂ Стафиды ядимъ. Уст. Церк.


чс 1 Тип=1


gr стафи́да: S,f,inan; sg,gen