стѣнодѣ́латель
стѣнодѣ́латель [стеноделатель]
od создатель стен
Дч* сущ. (греч. τειχιστής) — созидатель стен. и҆ стѣнодѣ́лателємъ, и҆ хꙋдо́жникѡмъ, и҆ сѣкꙋ́щымъ ка́мєнїѧ на кꙋпле́нїе древе́съ (4 Цар. 12, 12□).
Фл ‹Стеноделатель›. Совр. нет. ▸ Созидатель стен. ◂ 4 Цар. 12, 12.≈
чс *
gr стѣнодѣ́латель: S,m,anim; :