та́же

та́же [таже]

Дч* мест. нареч. потом, после. и҆ не и҆́мꙋтъ коре́нїѧ въ себѣ̀, но привре́менни сꙋ́ть: та́же бы́вшей печа́ли и҆лѝ гоне́нїю словесѐ ра́ди, а҆́бїе соблажнѧ́ютсѧ (Марк. 4, 17)

Фл ‹Таж(д)е›, нар. Совр. нет. ▸ Потом. ◂ Изб. 1076 г., 59, 13.

чс 4163 ЕВ=2 АП=7 АПБ=47 ЕВБ=4 Час=60 Окт=493 МнП=239 МнО=66 МнС=57 МнК=627 ТрП=279 ТрЦ=264 Слж=155 Трб=199 СлП=61 Мол=23 Акф=3 Кан=8 Тип=1037 Сол=202 ПрБ=8 Проч=101

gr то́й+же: APRO; brev,sg,f,nom

См| тѣ́мже