тре́бищникъ [требищник]
Фл ‹Требищник›. Совр. нет. ▸ Жертвенник. ◂ Мин. 1097 г., Ноябрь, л. 104.
Алекс ‹тре́бищникъ›, капище или жертвенникъ идольскій. Мин: мѣс: Ноя: 17.
чс *
gr тре́бищникъ: S,m,anim; :