цѣ́пка

цѣ́пка [цепка]

САР-1 ‹Цѣ́пки›, покъ. с. ж. множ. Сл.
Тоже что ‹цѣпочка›.
‹Обложи мониста, и цепки, и перстни›. Іудиѳ. х. 4.
→САР-1 т.6, с.653

чс *

gr цѣ́пка: S,f,inan; ˜

См| цѣ̑пки