чва́нъ
чва́нъ [чван]
od кувшин, жбан
Св ‹чва́нъ, чва́нецъ› — кувшин, жбан, кружка: крещение чваном — омовение кружек (Мк. 7, 8□).
Дч* сущ. (греч. βάτος) — кувшин, сосуд. И҆ и҆́на мнѡ́га сꙋ́ть, ꙗ҆̀же прїѧ́ша держа́ти: погрꙋжє́нїѧ стклѧ́ницамъ и҆ чва́нѡмъ и҆ котлѡ́мъ и҆ ѻ҆дрѡ́мъ (Марк. 7, 4□).
Фл ‹Чван›. ▸ Кувшин, сосуд, чаша (совр. нет); спесивый человек, гордец (совр. устар., дрр. нет). ◂ Юр., Мк. 7, 8.
ГлтНЗ (ξεστης, sexlarius) – кружка. Мк 7:4□ прїѧ́ша держа́ти: погрꙋжє́нїѧ – чва́нѡмъ.
Перев ‘Бат’ (мера объема). и҆ вїна̀ да́же до ста̀ бо́чекъ, и҆ є҆ле́а да́же до ста̀ чва́нѡвъ и вина до ста батов, и до ста же батов масла (1 Езд 7:22) (Библия, русский синодальный перевод)
чс *