чва́нъ
чва́нъ [чван]
od кувшин, жбан
Св ‹чва́нъ, чва́нецъ› — кувшин, жбан, кружка: крещение чваном — омовение кружек (Мк. 7, 8□).
Дч* сущ. (греч. βάτος) — кувшин, сосуд. И҆ и҆́на мнѡ́га сꙋ́ть, ꙗ҆̀же прїѧ́ша держа́ти: погрꙋжє́нїѧ стклѧ́ницамъ и҆ чва́нѡмъ и҆ котлѡ́мъ и҆ ѻ҆дрѡ́мъ (Марк. 7, 4□).
Фл ‹Чван›. ▸ Кувшин, сосуд, чаша (совр. нет); спесивый человек, гордец (совр. устар., дрр. нет). ◂ Юр., Мк. 7, 8.
чс *