ѕѣла̀

ѕѣла̀ [зела]

Св ‹до зѣла̀› — весьма, много, совсем, в конец. Не остави мене до зела (Пс. 118, 8).

СЦРЯ ‹дозѣла̀› нар. Церк. 1) ▸ Весьма, чрезвычайно, чрезмѣрно. ◂ Озлобленъ быхъ и смирихся дозѣла. Псал. XXXVII. 9. 2) ▸ До конца, вовсе. ◂ Не остави мене дозѣла. Псал. CXVIII. 8.

Фл ‹Дозела›, нар. Совр. нет. ▸ До предела, до донца, до крайности. ◂ САР.

САР-1 ‹Дозѣла̀›. нар. Сл.
1) Весма, чрезвычайно, чрезмѣрно.
‹Озлобленъ быхъ и смирихся до ѕѣла›. Пс. XXXVII. 9.
‹Гордіи законопреступоваху до ѕѣла›. Псал. CXVIII. 58.
2) Доконца, вовсе.
‹Не остави мене доѕѣла›. Псал. CXVIII. 8.
→САР-1 т.3, с.172

чс 34 ВЗ=6 Час=5 ТрП=4 СлП=5 Акф=1 Проч=2

gr ѕѣло́: N,n,inan; sg,gen