і҆а́редовъ [иаредов]
Фл ‹Иаредов›. Совр. нет. ▸ Прит. прил. к ‘Иаред’. ◂ Зогр., Мст., Л. 3, 37.
ГлтНЗ (τοῦ Ἰαρέδ, Јаrеdis) – Иaредов.
Дерив Притяж. к і҆а́редъ
чс 2 ЕВ=1 ЕВБ=1
gr іа́редовъ: A,poss; brev,sg,m,nom/acc