і҆ꙋдеѧ́нинъ

і҆ꙋдеѧ́нинъ [иудеянин]

Фл ‹Июдеянин›, ‹иудеянин›, ‹июденя›. Совр. нет. ▸ Иудей. ◂ Охр., Л. 13, 6. Усп. сб., 148 в 12–13.

чс 1

См. іуде́анинъ: