і҆ꙋдеѧ́нинъ
і҆ꙋдеѧ́нинъ [иудеянин]
Фл ‹Июдеянин›, ‹иудеянин›, ‹июденя›. Совр. нет. ▸ Иудей. ◂ Охр., Л. 13, 6. Усп. сб., 148 в 12–13.
чс 1
См. іуде́анинъ:
і҆ꙋдеѧ́нинъ [иудеянин]
Фл ‹Июдеянин›, ‹иудеянин›, ‹июденя›. Совр. нет. ▸ Иудей. ◂ Охр., Л. 13, 6. Усп. сб., 148 в 12–13.
чс 1
См. іуде́анинъ: