ѡ҆бсѣ́сти

ѡ҆бсѣ́сти [обсести]

Дч* ‹ѡ҆бсѣда́ю› глаг. (греч. περικαθίζω, πολιορκέω) осаждаю взы́де саламанасса́ръ ца́рь а҆ссѷрі́йскъ на самарі́ю и҆ ѡ҆бсѣ́де ю҆̀ (4 Цар. 18, 9).

чс *

gr ѡбсѣ́сти: V,pf,tran; :