ѡ҆бхожда́ти
ѡ҆бхожда́ти [обхождати]
Фл ‹Обхаждати›, ‹обхождати›. Совр. нет. ▸ Бывать во многих местах, обхаживать. ◂ Изб. 1076 г., 94 об., 11. Деян. 9, 32.
ГлтНЗ (περιάγειν, circumire, circuire) – обходить. Мк 6:6□ ѡ҆бхожда́ше вє́си (ходил по селениям).
чс 1 ВЗ=1
gr ѡбхожда́ти: V,ipf,tran; inf
gr ѡбхожда́ти_2: V,ipf,tran; ˜