ѡ҆бхожда́ти

ѡ҆бхожда́ти [обхождати]

Фл ‹Обхаждати›, ‹обхождати›. Совр. нет. ▸ Бывать во многих местах, обхаживать. ◂ Изб. 1076 г., 94 об., 11. Деян. 9, 32.

ГлтНЗ (περιάγειν, circumire, circuire) – обходить. Мк 6:6 ѡ҆бхожда́ше вє́си (ходил по селениям).

чс 1 ВЗ=1

gr ѡбхожда́ти: V,ipf,tran; inf

gr ѡбхожда́ти_2: V,ipf,tran; ˜