ѡ҆бꙋзда́нїе [обуздание]
Фл ‹Обуздание›. ▸ Действие по зн. гл. ‘обуздать’, укрощение. ◂ Жит. Феод. Едес.
САР-1 ‹Обу́зданіе›, нія. с. ср. Дѣйствіе обуздавшаго. →САР-1 т.6, с.422
чс 5 МнК=2 Мол=1 Проч=1
gr ѡбузда́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc