ѡ҆бꙋрева́тисѧ
ѡ҆бꙋрева́тисѧ [обуреватися]
od подвергаться буре
Сд ‹ѡ҆бꙋрева́тисѧ (ѡ҆бꙋрева́юсѧ)› подвергаться буре, ζαλίζομαι: ꙗ҆́кѡ корабле́цъ въ пꙋчи́нѣ а҆́зъ є҆ди́нъ ѡ҆бꙋрева́юсѧ ѿ прегрѣше́нїй мно́гихъ как малый корабль в пучине, я подвергаюсь буре множества прегрешений (млв каф 2 тр 2).
чс 1 Проч=1
gr ѡбурева́тися: V,ipf,intr,med; inf