ѡ҆кова̀

ѡ҆кова̀ [окова]

od ‹О҆кова› мера сыпучих тел в виде кадки или бочки

чс 3 ВЗ=1

gr ѡкова́ти: V,pf,tran; indic,aor,sg,2p/3p

См| ѡ҆кова́ти ѡ҆кова́нный