ѹ҆́нши [унши]
Фл ‹Уний›, ‹унши›, ‹уней›. Совр. нет. ▸ Лучший; предпочтительный. ◂ Супр., 63, 15. Изб. 1076 г., 111 об. 4–5.≈
чс 2 ЕВБ=1 МнО=1
gr у́ншій: A,comp;
См| ѹ҆́ншїй