ѹ҆единѧ́ти

ѹ҆единѧ́ти [уединяти]

Фл ‹Уединять›, ‹уединить›, (‹уединети› — совр. нет). ▸ Удалять, обосабливать от кого-, чего-л. ◂ Микл. Панд. Ант. XI в., л. 3.

чс *

gr уединя́ти: V,ipf,tran; :