ѹ҆рі́инъ [уриин]
ГлтНЗ (Οὐρίου, Uriæ) – Уриин (Урин). Мф 1:6□ Дв҃дъ же ца́рь родѝ соломѡ́на ѿ ᲂу҆рі́ины (от бывшей за Уриею).
Дерив Притяж. к ѹ҆рі́а
чс 1
gr урі́инъ: A,poss; brev,sg,m,nom/acc