ѹ҆спнꙋ́ти
ѹ҆спнꙋ́ти [успнути]
Дч* ‹ѹ҆сыпа́ю› глаг. (греч. κοιμάομαι) — засыпаю; умираю. А҆́зъ же данїи́лъ ѹ҆спо́хъ и҆ и҆знемога́хъ на дни̑ (мнѡ́ги) (Дан. 8, 27□). ла́зарь дрꙋ́гъ на́шъ ѹ҆́спе (Иоан. 11, 11□).
ГлтНЗ (ἀφυπνῶσαι, sopiri; κοιμᾶσθαι, dormire, obdormire) – уснуть, почить, заснуть. Лк 8:23□ И҆дꙋ́щымъ же и҆̀мъ, ᲂу҆́спе (ἀ., заснул).
чс *