ѻ҆́трочищь

ѻ҆́трочищь [отрочищь]


Фл ‹Отрочище›, ‹отрочищь›. Совр. нет. ▸ Дитя, отрок. мальчик; слуга, мальчик-слуга. ◂ Нар., Остр., Ио. 6, 9.


чс 34 ВЗ=8 ЕВ=1 ЕВБ=1 МнК=1


gr о́трочищь: S,m,anim; sg,nom

См· ѻ҆́трочищъ