ѻ҆со́бь

ѻ҆со́бь [особь]


od сам по себе, отдельно


Св ‹ѡ҆со́бь› — нар. особо, отдельно от других предметов.


Дч* ‹ѻ҆со́бь› (καθ᾽ ἑαυτόν) сам по себе, отдельно/


ГлтНЗ (κατ᾿ ἰδίαν, privatim seorsim; χωρίς, seorsum) – особо; наедине. Мк 4:34□ ѡ҆со́бь (наедине) же ѹ҆чн҃кѡ́мъ свои̑мъ сказа́ше.


чс 48 АПБ=1 ЕВБ=8 Окт=1 МнП=1 МнС=1 МнК=7 ТрП=3 Слж=3 СлП=2 Тип=2 Проч=12


gr осо́бь: ADV;

См· ѡ҆со́бь