ѻ҆со́бь
ѻ҆со́бь [особь]
od сам по себе, отдельно
Св ‹ѡ҆со́бь› — нар. особо, отдельно от других предметов.
Дч* ‹ѻ҆со́бь› (καθ᾽ ἑαυτόν) сам по себе, отдельно/
ГлтНЗ (κατ᾿ ἰδίαν, privatim seorsim; χωρίς, seorsum) – особо; наедине. Мк 4:34□ ѡ҆со́бь (наедине) же ѹ҆чн҃кѡ́мъ свои̑мъ сказа́ше.
чс 48 АПБ=1 ЕВБ=8 Окт=1 МнП=1 МнС=1 МнК=7 ТрП=3 Слж=3 СлП=2 Тип=2 Проч=12
См· ѡ҆со́бь