ѿве́ргшїй

ѿве́ргшїй [отвергший]


ГлтНЗ ‹Ѿве́ргъ›, ‹-шїй› (ἀποβαλὼν, abjectus) – свергнувший, сбросивший. Мк 10:50□ ѿве́ргъ (сбросил) ри̑зы своѧ̑.


чс 5 Акф=1


gr ѡтврещи́/ѡтве́ргнути: V,pf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc

См· ѿве́ргнꙋти ѿве́рженный ѿврещѝ