ѿмета́ѧй

ѿмета́ѧй [отметаяй]


ГлтНЗ (ὁ ἀθετῶν, qui delignatur) – презирающий, пренебрегающий. 1Фес 4:8□ ѿмета́ѧй не человѣ́ка ѿмета́етъ (непокорный непокорен не человеку).


чс 10 АП=1 АПБ=1 МнК=1 Трб=4 СлП=1


gr ѡтмета́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См· ѿмета́ти