ꙗ҆́звина

ꙗ҆́звина [язвина]

od нора

od ‹Ѧ҆звина› нора, яма, пещера

Сд нора, φωλεός: ли́си ꙗ҆́звины и҆́мꙋтъ, и҆ пти̑цы небє́сныѧ гнѣ́зда: сн҃ъ же человѣ́ческїй не и҆́мать, гдѣ̀ главы̀ подклони́ти у лисиц есть норы и у птиц небесных – гнезда, а Сыну Человеческому негде склонить голову (Мф 8,20).

Св нора, яма, пещера (Мф. 8, 28).

Дч* сущ. нора, яма, пещера. ли́си ꙗ҆́звины и҆́мꙋтъ, и҆ пти̑цы небє́сныѧ гнѣ́зда (Матф. 8, 20).

Фл ‹Язвина›. ▸ Язва (совр. устар.); нора, яма (совр. нет); ущелье, овраг (совр. нет); выбоина (дрр. нет). ◂ Остр., Л. 9, 58.

чс *

gr я́звина: S,f,inan; :