ꙗ҆́ма

ꙗ҆́ма [яма]


Алекс ‹яма›, напасть и погибель. Псал: 7. 16 и 56. 7. 23. 27.


ГлтНЗ (βόθυνος, fovea) – яма. Мф 12:11 а҆́ще впаде́тъ сїѐ въ сꙋббѡ̑ты въ ꙗ҆́мꙋ.


чс 5 ВЗ=2 СлП=1 Проч=1


gr я́ма: S,f,inan; sg,nom

См· ꙗ҆́мъ