а҆мꙋи́лъ

а҆мꙋи́лъ [амуил]


Ник ‘Хаммуил’ (Бог — солнце по Фюрсту, а по Гезению — жар, пламя Божие; 1 Пар 4:26) — Симеонитянин, сын Мишмы.


чс 1


gr амуи́лъ: S,m,anim,persn; sg,nom