а҆мꙋи́лъ [амуил]
Ник ‘Хаммуил’ (Бог — солнце по Фюрсту, а по Гезению — жар, пламя Божие; 1 Пар 4:26□) — Симеонитянин, сын Мишмы.
чс 1
gr амуи́лъ: S,m,anim,persn; sg,nom