возме́здїе
возме́здїе [возмездие]
od награда за труд, мзда
Сд мзда, награда за труд, ἀνταμοιβή, τίσις: добродѣ́тели воздаѧ́нїе, и҆ благоче́стїѧ возме́здїе, мч҃ниче ѡ҆брѣ́ть ты, мученик, обрел плату за добродетель и мзду за благочестие (ил. 27 Вен вел стх Γв 1).
Фл ‹Возмездие›. ▸ Воздаяние, отплата, награда, благодарность (совр. устар.); кара, наказание. ◂ Супр., 480, 19. Усп. сб., 15 г.
Алекс ‹возме́здіе›, вознагражденіе, платежъ, воздаяніе. 2 Макк: 15. 33□.
чс 92 АП=2 АПБ=2 МнП=4 МнО=2 МнС=1 МнК=37 ТрП=3 ТрЦ=1 Слж=1 Трб=1 Мол=1 Проч=13
gr возме́здіе: S,n,inan; sg,nom/acc