горѧ́щїй

горѧ́щїй [горящий]

od горячий, кипящий, кипучий

Фл ‹Горящий›, (‹горющий› — совр. нет). Совр. устар. ▸ Жаркий, знойный, горячий. ◂ Супр., 13, 2. Сл. похв. Серг. Р., 148.≈

чс 20 МнК=3 ТрП=4 Мол=1 Проч=1

gr горѣ́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc

См| горѣ́ти