горѧ́щїй
горѧ́щїй [горящий]
od горячий, кипящий, кипучий
Фл ‹Горящий›, (‹горющий› — совр. нет). Совр. устар. ▸ Жаркий, знойный, горячий. ◂ Супр., 13, 2. Сл. похв. Серг. Р., 148.≈
чс 20 МнК=3 ТрП=4 Мол=1 Проч=1
gr горѣ́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc
См| горѣ́ти