досажде́ный

досажде́ный [досажденый]

ГлтНЗ ‹досажде́нꙋ бы́ти› (ὑβρίζεσθαι, contumelia afficeri) – быть поругану. 1Фес 2:2 досажде́ни бы́вше (быв поруганы).

чс *

gr досади́ти: V,pf,intr; °

См| досади́ти