жего́мь [жегомь]
Св ‹жего́мый, -мъ огне́мъ› — от глагола «жечь» — человек, одержимый огневицей или горячкой.
чс 7 ВЗ=1 МнК=2 Проч=3
gr жещи́: V,ipf,tran; partcp,praes,pass,brev,sg,m,nom/acc
См| жго́мый жже́ный жего́мый жещѝ