и҆змлати́ти

и҆змлати́ти [измлатити]

СЦРЯ ‹измлати́ти› гл. д. сов. Церк. ▸ Истончить посредствомъ молоченія; измолотить. ◂ Возстани и измлати ихъ. Мих. IV. 13.

Фл ‹Измлатити›. Совр. нет. ▸ Смолотить. ◂ Мих. 4, 13.

чс *

gr измлати́ти: V,pf,tran; :

gr измлати́ти_2: V,pf,tran; :