и҆змлати́ти
и҆змлати́ти [измлатити]
СЦРЯ ‹измлати́ти› гл. д. сов. Церк. ▸ Истончить посредствомъ молоченія; измолотить. ◂ Возстани и измлати ихъ. Мих. IV. 13.□
Фл ‹Измлатити›. Совр. нет. ▸ Смолотить. ◂ Мих. 4, 13.
чс *
gr измлати́ти: V,pf,tran; :
gr измлати́ти_2: V,pf,tran; :