клѣ́тка

клѣ́тка [клетка]

СЦРЯ ‹клѣ́тца› ‹ы›, с. ж. Церк.ум. слова ‹клѣть› въ 1 значеніи. ◂ Молихъ ю сотворити молитву въ клѣтцѣ моей. Прол. Окт. 1.

Алекс ‹клѣ́ть›, и умалит: ‹клѣ́тка›, храмина, покой, изба. Матѳ: 6. 6. Вниди въ клѣть твою. Прол: Окт: 1.

чс 1 ВЗ=1

gr клѣ́тка: S,f,inan; sg,nom