кѷмі́нъ [кимин]
od ‹Кими́нъ› тмин
Св ‹кѵ́минъ› — тмин.
Дч* ‹кими́нъ› сущ. — тмин (трава). ѡ҆десѧ́тствꙋете мѧ́твꙋ и҆ ко́пръ и҆ кѵ́мїнъ (Матф. 23, 23□).
чс 1 ВЗ=1
gr кѵмі́нъ: S,m,inan; sg,nom/acc
См| кѵ́мїнъ