любопрѣ́нїе

любопрѣ́нїе [любопрение]

Фл ‹Любопрение›. Совр. нет. ▸ Склонность к спорам; спор. ◂ Ефр. Корм., 561.

Алекс ‹любопрѣ́ніе›, склонность къ спорамъ. Бесѣд: Злат.

чс 6 ЕВБ=1 Проч=4

gr любопрѣ́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc