могꙋ́щїй [могущий]
Фл ‹Могущий›. ▸ Могучий (совр. устар.); способный что-л. сделать (совр. нет). ◂ Супр., 85, 23. Бес. Вал., 166.
чс 13 Проч=11
gr мощи́: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc
См| мощѝ могі́й