моѧ́

моѧ́ [моя]

ГлтНЗ ‹мо́й, моѧ̀, моѐ› (ἐμός, ἐμή, ἐμόν, meus, mea, nieum) – мой, моя, мое. Мф 2:6 и҆́же ᲂу҆пасе́тъ лю́ди моѧ̑ і҆и҃лѧ.

чс 44 ВЗ=5 МнП=4 МнО=1 МнС=1 МнК=24 ТрП=1 СлП=1 Мол=1 Проч=1

gr мо́й: APRO; brev,sg,f,nom

См| моѐ мо́й