надѣ́ѧти

надѣ́ѧти [надеяти]

РусXI-XVII ‹Надѣяти›. ▸ То же, что надѣятися (в знач. 1), уповать, полагаться на кого-л. ◂ Не мози сътворити се слово, но надѣеши помолящи (sed consenti persuadenti). (3 Ездр. X, 20) Библ. Генн. 1499 г. Ты бо еси богъ нашъ. . . и на тебе надеемъ и отъ тебѣ всегда милости просимъ. Каз. лет., 107. XVII в. ~ XVI в.

чс *

gr надѣ́яти: V,ipf,tran; :

См| надѣ́емое