надѣ́емое [надеемое]
Фл ‹Надеемое›, в зн. сущ. Совр. нет. ▸ То, на что надеются; желаемое. ◂ ВМЧ, Апр., 202.
чс 1 Проч=1
gr надѣ́яти: V,ipf,tran; partcp,praes,pass,plen,sg,n,nom/acc
См| надѣ́ѧти