помете́нъ

помете́нъ [пометен]


od выметен, вычищен


Дч* прич. выметен, вычищен: И пришед обрящет празден, пометен и украшен (Матф. 12, 44; Лук. 11, 25).


чс 5 ЕВ=2 ЕВБ=2 Проч=1


gr помести́: V,pf,tran; partcp,praet,pass,brev,sg,m,nom/acc

См| поместѝ