помете́нъ [пометен]
od выметен, вычищен
Дч* прич. выметен, вычищен: И пришед обрящет празден, пометен и украшен (Матф. 12, 44□; Лук. 11, 25□).
чс 5 ЕВ=2 ЕВБ=2 Проч=1
gr помести́: V,pf,tran; partcp,praet,pass,brev,sg,m,nom/acc
См| поместѝ