поместѝ [помести]
Св ‹помета́ти, поместѝ› — вычищать, выметать; отсюда пометен — выметен, вычищен (Мф. 12, 44□; Лк. 15, 8□).
чс *
gr помести́: V,pf,tran; :
См| помете́нъ