поместѝ

поместѝ [помести]


Св ‹помета́ти, поместѝ› — вычищать, выметать; отсюда пометен — выметен, вычищен (Мф. 12, 44; Лк. 15, 8).


чс *


gr помести́: V,pf,tran; :

См| помете́нъ