назида́ющїй

назида́ющїй [назидающий]


ГлтНЗ ‹Назида́ющъ› (οἰκοδομῶν, superstruens) – назидающий (назидая). Иуд 1:20□ ст҃о́ю ва́шею вѣ́рою назида́юще себѐ.


чс *


gr назида́ти: V,ipf,tran; °

См· назида́ти