непрехо́днѡ

непрехо́днѡ [непреходно]


Фл ‹Непреходный›, ‹непреходно›. Совр. нет. ▸ Непроходимый; непреодолимый; не переходящий, не передвигающийся. ◂ Син. пс., 62, 2. Усп. сб. 148 а 29.


Дерив Нар. к непрехо́дный


чс -

См. непрехо́дный: