непрехо́дный

непрехо́дный [непреходный]

Фл ‹Непреходный›, ‹непреходно›. Совр. нет. ▸ Непроходимый; непреодолимый; не переходящий, не передвигающийся. ◂ Син. пс., 62, 2. Усп. сб. 148 а 29.

чс *

gr непрехо́дный: A; :