непрехо́дный
непрехо́дный [непреходный]
Фл ‹Непреходный›, ‹непреходно›. Совр. нет. ▸ Непроходимый; непреодолимый; не переходящий, не передвигающийся. ◂ Син. пс., 62, 2. Усп. сб. 148 а 29.
чс *
gr непрехо́дный: A; :
непрехо́дный [непреходный]
Фл ‹Непреходный›, ‹непреходно›. Совр. нет. ▸ Непроходимый; непреодолимый; не переходящий, не передвигающийся. ◂ Син. пс., 62, 2. Усп. сб. 148 а 29.
чс *
gr непрехо́дный: A; :