нерадѣ́ти

нерадѣ́ти [нерадети]

САР-1 ‹Радѣ́ю›, ешь, порадѣ́лъ, порадѣ́ю, радѣ́ть, порадѣ́ть. гл. ср.
Пекуся, стараюся о пользѣ чьей; усердствую.
‹Онъ самъ о себѣ не радѣетъ›.
‹Онъ все ему одному радѣетъ›.
→САР-1 т.5, с.26

чс 10 ЕВ=1 ЕВБ=2 Тип=1 Проч=5

gr нерадѣ́ти: V,ipf,intr; inf

См| неради́ти

gr нерадѣ́ти_2: V,ipf,intr; :

gr нерадѣ́ти_3: V,ipf,intr; :