нꙋ́дма

нꙋ́дма [нудма]

СЦРЯ ‹ну́дма› нар. Церк. ▸ Насильно. ◂ Нудма убо емше его. Прол. Сент. 2.

Фл ‹Нуд(ь)ма›, ‹нуд(ь)ми›, нар. Совр. нет. ▸ Насильно, по необходимости. ◂ Супр., 414, 2. Усп. сб. 107 в 8.≈

чс -