пирова́ти

пирова́ти [пировати]

СЦРЯ ‹пирова́ть› ‹ру́ю›, ‹ру́ешь›, гл. ср. ▸ Находиться на пиру; пиршествовать. ◂

чс 2 АПБ=1

gr пирова́ти: V,ipf,intr; inf