пирова́ти

пирова́ти [пировати]


СЦРЯ ‹пирова́ть› ‹ру́ю›, ‹ру́ешь›, гл. ср. ▸ Находиться на пиру; пиршествовать. ◂


чс 2 АПБ=1


gr пирова́ти: V,ipf,intr; inf