пищеда́вецъ
пищеда́вецъ [пищедавец]
Фл ‹Пищедатель›, ‹пищедавец›. Совр. нет. ▸ Тот, кто дает пищу, питающий. ◂ Прол. Сент., 26. Триодь постн. Срезн.
чс *
gr пищеда́вецъ: S,m,anim; :
пищеда́вецъ [пищедавец]
Фл ‹Пищедатель›, ‹пищедавец›. Совр. нет. ▸ Тот, кто дает пищу, питающий. ◂ Прол. Сент., 26. Триодь постн. Срезн.
чс *
gr пищеда́вецъ: S,m,anim; :