пожре́нный
пожре́нный [пожренный]
Алекс ‹пожренъ›, на, но, тоже что пожертъ. 1 Кор: 5. 7□.
ГлтНЗ ‹пожре́нꙋ бы́ти› (θυῆναι, sacrificari) – быть заклану. 1Кор 5:7□ и҆́бо па́сха на́ша за ны̀ пожре́нъ бы́сть (заклан), хрⷭ҇то́съ.
чс 1 ТрП=1
gr пожре́ти: V,pf,tran; partcp,praet,pass,plen,sg,m,nom/acc
См. поже́ртый