попалѧ́ти

попалѧ́ти [попаляти]

САР-1 ‹Попаля́ю›, ешь, ли́лъ, лю̀, ля́ть, ли́ть. гл. д.
Пожигаю, сжигаю; или объемлю пламенемъ.
‹Пристанища нощію сожже, и ладіи попали›. 2. Мак. XII. 6.
→САР-1 т.4, с.709

чс 2 МнП=1 МнК=1

gr попаля́ти: V,ipf,tran; inf