посрамле́нїе

посрамле́нїе [посрамление]

Фл ‹Посрамление›. ▸ Действие по зн. гл. ‘посрамить’, ‘посрамлять’; срам, стыд. ◂ Словн.

САР-1 ‹Посрамле́ніе›, нія. с. ср.
Постыжденіе, стыдъ.
‹Претерпѣть отъ кого посрамленіе›.
→САР-1 т.5, с.686

чс 53 ВЗ=1 МнП=1 МнО=1 МнС=1 МнК=2 СлП=1 Мол=3 Акф=1 Тип=1 Проч=2

gr посрамле́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc