пра́баба [прабаба]
Дч* ‹праба́ба› прабабушка, праматерь (Ева).
Фл ‹Прабаба›. Совр. нет. ▸ Прабабушка; прародительница. ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 105.
чс 13 Окт=1 МнП=2 МнС=2 МнК=5 ТрЦ=1
gr пра́баба: S,f,anim; sg,nom
См| праба́ба